Rakija - lijek za tijelo i dušu

Rakija je tradicionalno žestoko piće, poznato po snažnom ukusu i visokim procentom alkohola, obično između 40% i 50%. Popularno je na prostoru balkana, u zemljama bivše Jugoslavije posebno. Pravi se destilacijom fermentisanog voća, najčešće šljive, grožđa, kajsije i kruške.

Naziv rakija potiče od turske riječi „raki“, a u našim krajevima počinje da se peče u 17. vijeku od različitih vrsta voća. Zanimljiv je podatak da je na svjetskoj izložbi u Parizu 1889. godine Srbija svoj privredni i kulturni identitet predstavila, između ostalog, i sa pet vrsta rakije. Za najbolje rakije u Srbiji tada su odabrane: šljivovica, komovica, trešnjevača, kruškovača i klekovača, a sledeće 1900. godine ocijenjeno je da ponudu Srbije najbolje karakteriše srpska šljiva i srpska šljivovica. Dakle, prije više od jednog vijeka, drugi su prepoznali ono što smo mi već dobro znali: najbolja rakija pravi se od šljiva. Rakija od šljive, je jako, bezbojno (žućkastu boju rakija dobija od boje drveta od kog je bure) alkoholno piće. Dobija se vrenjem i destilacijom komine zdravih, zrelih i od koštice očišćenih šljiva. Nakon prve destilacije dobija se tzv. „meka” rakija sa manjim procentom alkohola, a ponovnom destilacijom „meke” rakije dobija se „prepečenica”. 

Osim šljivovice, posebno se mogu izdvojiti i sledeće vrste rakija: jabukovača, lozovača, komovica, kruškovača-viljamovka i mnoge druge.

Jabukovača - rakija od jabuke, se zajedno sa šljivovicom ubraja u najbolje rakije na Balkanu.

Lozovača rakija je nastala destilacijom fermentisanog grožđanog kljuka, tj. izmuljanih od peteljki odvojenih zrna grožđa.

Komovica je takođe rakija od grožđa, ali dobijena od komine koja ostaje posle cijeđenja vina, dakle ostaje kao nusprodukt u proizvodnji vina. 

Kruškovača – viljamovka je najpoznatiija vrsta rakije od kruške koja svoj naziv duguje čuvenoj sorti voća od kojeg se pravi.
Ostale omiljene vrste rakija su: višnjevača, trešnjevača, klekovača, orahovača, medovača, dunjevača, smokvovača, travarica i mnoge druge.

 

Najbolja domaća rakija pravi se od jedne od tri vrste voća:

• Koštunjavo voće – šljiva, kajsija, breskva, trešnja, višnja
• Jabučasto voće – kruške, jabuke (delišes, melroze), dunja
• Bobičasto voće – malina, kupina, ribizla

Ono što je za sve rakije zajedničko je da epitet one najbolje mogu da ponesu samo rakije proizvedene od kvalitetnog, zrelog voća, bez dodataka. One se peku na tradicionalan način u kazanu, a zatim pretaču u burad u kojima bi po pravilu trebalo da odleži. Ako se čuva u hrastovim bačvama dobija karakterističnu žućkastu boju, dok u jasenovim buradima rakija ostaje bezbojna.

Rakija se često konzumira kao aperitiv, a smatra se i simbolom gostoprimstva i tradicije u mnogim balkanskim kulturama. Rakija je piće koje je kod nas nezamenljiv dio zdravica u svečanim prilikama: na svadbama, slavama, rođendanima, ali se ispija i svakodnevno. Neki je ispijaju za dobar početak dana a neki nakon jela da podstakne varenje hrane, i to ne previše rashlađena. Tradicionalno se služi u flašicama sa uskim i visokim grlom. Međutim, danas se, posebno u domaćinstvima ali sve češće i restoranima najčešće koriste staklene čašice za rakiju od 0.3 dl ili 0.5 dl.

Rakija je neizostavni dio balkanske kulture i tradicije, piće koje se prenosi s generacije na generaciju i koje je prisutno u svakoj važnoj životnoj prilici. Rakija je vjekovima unazad bila piće običnog naroda, prisutna na seoskim slavama, svadbama i svim vrstama porodičnih okupljanja. U srpskim domaćinstvima često se priprema domaća rakija, što doprinosi njenoj autentičnosti i posebnosti. Ipak, poslednjih godina, zahvaljujući unapređenim metodama destilacije, odležavanju u hrastovim buradima i sofisticiranoj ambalaži, rakija je postala simbol luksuza i prestiža.

Cijene najskupljih rakija mogu se kretati od nekoliko stotina do više hiljada evra po boci, u zavisnosti od starosti, ekskluzivnosti i proizvođača. Još jedan ključni faktor u određivanju cijene je proces odležavanja. Rakije koje su čuvane u hrastovim buradima deset i više godina razvijaju kompleksne arome i specifičan karakter. Luksuzna ambalaža takođe igra značajnu ulogu u cijeni. Ručno rađene staklene boce sa zlatnim ili srebrnim detaljima, elegantne kutije i unikatne etikete doprinose prestižu ovih rakija.

 

Rakija je mnogo više od pića – ona je dio kulture i tradicije ljudi na Balkanu. Za koju god vrstu rakije da se odlučite, jedno je sigurno – dobra rakija ostavlja neizbrisiv trag u svakom gutljaju.

 

 

 

 

Naslovna slika preuzeta sa sajta: https://www.agroplod.rs/zemljoradnja/vocarstvo/sljivovica-rakija-brend-po-kome-se-srbija-prepoznaju-u-svetu/